Мајко моја, моја Милице…

Како се опростити од некога ко није био само мајка, већ највећи ослонац, сигурност и најдубљи смисао живота? Од жене која је била стуб и темељ наше куће, а мени много више од свега тога — моја највећа животна савезница.

Била си жена и човјек у највећем значењу тих ријечи. Херој своје болести, достојанствена и снажна и онда када је било најтеже. Твоја величина није била само у томе како си живјела, већ у љубави и доброти коју си оставила свима нама.

Мајко, не испраћам само тебе. Испраћам своју највећу подршку, своју сигурност и дио себе који је само уз тебе постојао. Не знам како ће изгледати дани без твог гласа, савјета и присуства, али знам да ћу те проналазити у свему што си ме научила и у свему што си оставила иза себе.

Ако сам ја теби била највећа подршка, ти си мени била цијели свијет. Твоје мјесто нико не може заузети, јер мајке попут тебе не одлазе — оне заувијек настављају да живе у срцима своје дјеце.

Почивај у миру, мајко моја.

Твоја Даца те воли. Заувјек. 🤍