Посљедњи поздрав
Моја драга Гара, сапутнице свих мојих дана…
Твојим одласком није отишла само моја супруга, већ је нестала тиха снага која је држала мој живот. Била си мој ослонац у свему, моја сигурност у несигурним данима и човјек на кога сам се могао ослонити без иједне изговорене ријечи.
Знала си моје потребе, носила моје бриге и олакшавала ми оно што је живот чинило тешким. Своју снагу често си трошила да би мени било лакше, а своје дане испуњавала бригом за нас.
Тек сада, пред овом тишином, видим колико је твоје присуство било велико. Колико је обичан дан вриједио јер си ти била у њему. И колико је тежак живот када одеш ти која си га чинила лакшим...
