Драги Дуле, данас су двије године како ниси са нама... Двије године су прошле, а бол због твог одласка и даље живи у нашим срцима. Кажу да вријеме лијечи све, али постоје губици за које нас вријеме само научи да живимо и да наставимо даље. Често те тражимо у успоменама, у причама које с љубављу препричавамо, у познатим мјестима и ситницама које нас изненада врате у дане када си био ту. Недостајеш нам у посебним данима, али још више у оним обичним, свакодневним тренуцима. Недостаје да те видимо, да чујемо твој глас, да с тобом подијелимо неку вијест, осмијех, бригу или само обичан разговор. Недостајеш у свему, јер си био важан дио наших живота. Ипак, иза тебе су остале најљепше успомене, љубав и траг који вријеме не може избрисати. Чуваћемо те у својим срцима, сјећањима с љубављу и носити кроз сваки дан који долази.

Почивај у миру.

Нека те чувају анђели, а ми ћемо те чувати од заборава. Недостајеш нам данас, недостајаћеш сутра и заувијек.

Твоји најмилији