рођена Антуновић
Прошло је претужних шест мјесеци откада те нема, најдража наша.
Драга мајко,
Чињенице су неумољиве. Тешко прихватамо велику истину да си нас напустила. Нажалост, прије шест мјесеци, 11. фебруара, дошао је тај дан, дан растанка. Ова празнина од пола године боли. Доброта је истинска особина људи, а ти си је имала за сваког. Са тобом нијесу отишла сјећања на наш најљепшти дио дјетинства и живота. Успомене су сачуване. Не може нам те нико врати назад нити замијенити. Оставила си много лијепих сјећања и успомена од нашег рођења па до одрастања. Својим животом си била примјер борбености, љубави честитости и свих људских врлина које су те красиле. Част нам је и благослов што си била наша добра мајка, дио наших живота. Хвала ти за све заједничке тренутке, за сваки осмијех, лијепу ријеч и доброту коју си несебично дијелила с нама.
Почивај у миру Божијем, ми ћемо те памтити и спомињати по добрим дијелима и доброти.
Твоји: Олга, Здравко, Миланка и Данило са својим






