Десет дугих година је прошло откако ниси био са нама, драги наш брате. Време пролази, али не брише бол, нити може избрисати празнину коју си оставио у нашим срцима. Сваки нови дан доноси успомене на твој осмех, твоју доброту, искреност и племенитост. Често се сећамо тренутака које смо делили, разговора које смо водили и свега што си значио нашој породици. Неизмерно нам недостајеш. Нема дана да те се не сећамо, да не желимо да си поново међу нама. Твој лик и дела остају заувек урезани у нашим срцима и мислима, а љубав и поштовање које смо осећали према теби никада неће престати. Кажу да време лечи ране, али нас само учи да живимо са тугом и да још више ценимо успомене које си нам оставио. Оне су наше највеће богатство и чувамо их са поносом и љубављу. Нека твоја племенита душа почива у вечном миру, а Господ нека ти подари Царство небеско. Верујемо да ћеш живети вечно кроз наше успомене, молитве и љубав коју гајимо према теби.