20 година туге и бола сине Мирко, мајкино срце. Поносна сам што сам те имала. Туга моја мјерит се не може. Био си обећао мајци да ћеш ми се оженити, да ме нећеш оставити, да ћу са тобом остарити. Зла судбина мили сине оте ми те из наручја. Са зида слика ми се смије, гласа нема да утјеши мајку. На гроб дођем често, гдје ме чека слика твоја на вјечној кући, да је богдо могло бити да те мајка замијени. У срцу те носим и Богху се молим вјечни живот да проведеш гдје безгрешни одмарају.

Твоја мајка Душанка