Како да те назовемо, којим именом да те ословимо, када на овом свијету не постоји ниједна ријеч довољно велика да опише ко си била и шта си нам значила? Супруга, мајка, пријатељ, лавица, борац, херој... Све су то само ријечи, а ти си била много више од свега што се ријечима може рећи.
Свом супругу била си највећа љубав, највјернији сапутник, ослонац и најбољи пријатељ кроз све године заједничког живота. Својим кћеркама била си много више од мајке – најбољи пријатељ, најсигурнија лука, најњежнији загрљај и рука која нас је водила кроз сваки успон и пад. У теби смо увијек налазиле разумијевање, уточиште и безусловну љубав.
До посљедњег дана показивала си нам шта значе снага, достојанство и храброст. Носила си своју борбу онако како само највећи могу – тихо, поносно и са осмијехом који ни најтежи дани нису могли угасити. Док смо ми страховали за тебе, ти си храбрила нас. Док си водила своје најтеже битке, мислила си на друге. Била си наша лавица до самог краја. Својом истрајношћу, вољом и невјероватном снагом оставила си нам лекцију за цијели живот и показала како се и најтеже борбе воде достојанствено.

Отишла си, а са тобом је отишао и дио нас. Остала је најгласнија тишина коју ништа не може угасити, бол коју никакве ријечи не могу ублажити и празнина коју нико никада неће моћи испунити. Како прихватити живот у којем те нема, а у којем си била све? Живот без твог смијеха и шале, твог загрљаја и мириса, твојих ручака и колача, твог позива и поруке. Недостајаћеш нам цијели живот.
Не знамо како ћемо без тебе, али знамо да ћемо те носити у сваком кораку који направимо. Твој живот, твоја љубав, твоја доброта, истрајност и снага биће наше свјетло онда када нам буде најтеже. Понос што смо били твоји остаће заувијек већи од сваке туге коју данас осјећамо и биће оно што ће нас гурати напријед, у твоју част и сјећање на тебе.
Чувај нас негдје одозго, истом оном љубављу којом си нас чувала читавог живота. Ово није збогом, јер они које волимо никада нас истински не напуштају. Ово је само једно тужно „видимо се поново“.

Волимо те највише на свијету, лавице наша.

Заувијек твоји Алексеј, Ања и Соња