И ноћас су нам телефони били остављени на најјаче. Очекивали смо твој позив, али задње "добро јутро" с тобом било нам је јуче. Јутрос тишина... Тишина, после дуге борбе, много уложене снаге, наизмјерне вјере у побједу. Од свега нам је остала само вјера да ћеш одмарати на неком бољем, светијем и свјетлијем мјесту. Иако ниси са нама, заборав и непребол неће бити дио наших живота. Нек ти Бог подари рајско насеље. Хвала ти за љубав и пажњу коју си нам пружио, ми ћемо је дијелити међу собом и са другима, јер ће тако постати веће.

Твоји синови Лазар и Никола и супруга Данка