Оде из клупе, завршио средњу право на бојиште, линију предњу понио оловку, свеску и шестар пошао момак да брани честар

... Одоше борци отаџбина зове а прве војничке чизме нове охола дјеца духа јака синови крша, близанци тежака

Љути бој а ратник нејак и камен пишти, погибе ђак!... Са Бијеле Рудине витез, млад соко погоди га зрно, склопи плаво око!..

Стихови из пјесме коју је написала у љето 1992 године његова учитељица Весна Кундачина.

О Боже милостиви, подари спокој душама њиховим!