Посљедњи поздрав мојој малој Слађи.
Борба која је трајала 10 мјесеци није требала да има овакав исход.
10 мјесеци – за некога мало, а за некога читав један живот.
За мајку која чека оздрављење свог дјетета, сваки минут је као година, али ипак испуњен надом – надом у оздрављење, нови почетак и нову шансу.
Током овог периода научила си ме шта значе снага, воља и истинска жеља за животом.
Хвала ти за сву љубав коју си нам дала, за сваки осмијех и сваку радост коју си донијела у наше животе. Иако кратак, твој живот је био испуњен љубављу и оставио је траг који никада неће изблиједити.
Почивај у миру, нека те анђели чувају.
Са вјером да постоји мјесто гдје нема бола и патње, тјешимо се ријечима:
„Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.“

Неутјешна мајка Љуба