Прошла је година, оче…

Година тишине која говори више од сваке ријечи, година у којој смо научили да се сјећање не носи само у мислима, већ у сваком кораку, у сваком дану који дође без тебе.
Палимо свијећу – не да освијетли пут теби, јер вјерујемо да си већ у свјетлости, него да огрије нас, да нас подсјети да љубав не нестаје. Она остаје – у нама, у твом имену које изговарамо тихо, са поштовањем, у свакој причи коју преносимо да те не заборавимо.
Недостајеш у малим стварима – у погледу, у савјету... Недостајеш у данима када бисмо те звали, у тренуцима када бисмо те само погледали и знали да је све на свом мјесту.
У нама живе твоје ријечи, твоја доброта, твоја снага. И зато знамо да одлазак није крај – већ тихо трајање кроз оне који те воле.
Данас не говоримо збогом. Данас те се сјећамо – мирно, достојанствено, са љубављу која не пролази.
Почивај у миру, оче.

Син Ратомир, кћерка Александра, снаха Далиборка, унучад Миа, Ива и Балша.