Vreme prolazi, ali bol ne prolazi. Dani se nižu, a praznina koju ste ostavili u mom srcu sve je veća. Nema jutra da vas se ne setim i nema večeri da vas u mislima ne zagrlim.

Tata, danas bi slavio svoj rođendan. Umesto radosti, palim sveću i sa tugom, ali i ponosom, izgovaram tvoje ime. Nedostaje mi tvoj glas, tvoj savet, tvoja sigurnost. Nedostaje mi da budem bezbrižna jer znam da si tu.

Mama, prošlo je pola godine otkako nisi sa mnom. Kažu da vreme uči čoveka da prihvati, ali mene je naučilo samo koliko majčina ljubav nedostaje. Nedostaje mi tvoja toplina, tvoja briga, tvoja nežna reč i zagrljaj koji je lečio sve.

Hvala vam za život koji ste mi dali, za ljubav kojom ste me obasipali, za vrednosti kojima ste me naučili. Sve što jesam – vaše je delo. Trudiću se da živim časno i pošteno, da budem jaka kao što ste me učili i da vas nikada ne obrukam.

Možda vas nema kraj mene, ali živite u svakom mom koraku, u svakoj mojoj misli i molitvi. Ljubav ne prestaje odlaskom – ona ostaje večna.

Sa neizmernom tugom, ponosom i večnom ljubavlju,
vaša ćerka Jovana