Радознали дјечаче наш...

Никада у животу нам није било теже да саставимо пар реченица. Не иде... Руке дрхте, а мисли се муте под налетом емоција чак и после толико времена. Прерано... Једина ријеч која нам свима одзвања у главама... Прерано... Наш Саво... Наше прво фолклорно дијете... Још као нерођена беба прве си фолклорне кораке направио у утроби своје мајке Анице. На прве те пробе доводио отац Неђо. Од њих си научио како да будеш вриједан и радан, како да поштујеш старије, како да штитиш млађе, како да будеш добар друг и пријатељ, како да будеш узор и ослонац свом брату Лазару и својим сестрама Александри и Јелени. Лијепи Анђеле наш... Рашири крила, полети високо.
Заиграј неке нове кораке на Небеској позорници онако са осмијехом како си то одувијек чинио. Твоје ће се мјесто увијек знати у нашим срцима, у нашој души...у нашим мислима, у нашој великој фолклорној породици...у нашем заједничком колу на нашем Дому.

Заувијек твоји другови и управа
КУД-а ,,Херцеговина"