Драга наша бако,
Зашто си морала отићи тако брзо?! Оде нам тихо, а још смо те требале, да нас окупљаш и са радошћу дочекујеш. Обећала си да се видимо за викенд, а већ сутрадан си заклопила очи.
Увијек ћемо памтити твој осмијех, загрљаје и незаборавне тренутке у нашој Талежи.
Настављамо гдје си стала, поносне што си баш Ти била наша и ми твоја "два блага", како си нас звала.
Чувај нас, као што си увијек знала, а ми ћемо чувати успомене на тебе.
Бескрајно те волимо!

Твоје, Јована и Милица