U tišini koja je ostala iza tebe, mati naša, odzvanja bol za rečima koje nisi stigla izreći i za putevima koje nismo zajedno prešli.

Posle tebe mati, ostala su obećanja da ćemo ove godine obići Dečane, Ljubostinju, Studenicu. Ostala je tvoja vjera da nas čeka dobro ljeto, rodna godina, topla mora.
Posle tebe, ostale su tvoji stihovi koje nam nikad nisi izrecitovala. Ostao je tvoj sat na stolu da nam kaže kada je vrijeme stalo za jednu polovinu našeg srca.
Posle tebe, ostale su tvoje brojanice čiji si poslednji čvor predala nebu.
Posle tebe, ostale su molitve svaka tvoja, u tišini izrečena, kao štit nad nama.
Posle tebe mati, ostali smo Mi. Da budemo dostojanstveni pred ljudima ,hrabri pred životom i mudri pred odlukama kao što si ti bila. I ne, ne brini majko. U jeseni kad se spuste tihe oktobarske kiše prepoznaćemo te u plamenu slavske svijeće, u mirisu božićne pogače, kad s proljeća olistaju jorgovani i lipe u našoj ulici, znaćemo da si došla da nas probudiš da nam kažeš, ljubav je od smrti starija, da zaborav pripada slabima. Mi znamo majko, da bi tvoje viteško srce reklo hvala svakome ko je bio tu u ovoj borbi i oprostilo onome ko nije.

Hristos Vaskrse
Tvoja djeca Nikola i Nada