Прође година од када си нам отишао, а срца и даље не прихватају да те нема. Годину дана послије твоје смрти градимо животе на ономе што си нам оставио љубави и поштењу. Недостајеш, не као успомена, већ као дио нас који више није ту. Иако те не видимо, осјећамо те у мислима, дјелима, у сваком заједничком тренутку који сада носи свјетлост твоје душе. Сјећамо те се са тугом али и са поносом што смо те имали. Заувијек ћеш бити са нама у причама које причамо, у сузама које скривамо, у љубави коју носимо. У нашим срцима живјећеш вјечно вољен и никада заборављен.

Твоји најмилији: мајка Радојка, супруга Драгана, син Лука, кћерка Софија, брат Драган, снаха Вера и братићи Дејан и Стефан.