Драги Боро, прође четрдесет тужних дана од твог упокојења. Иако свјесни твоје болести, остала је велика празнина, сјећање, успомене и све оно што те никад неће дати забораву. Са поносом те спомињемо, живиш у нашим причама и мислима и тако ће нити заувијек. Хвала ти за све што си учинио за твог овоземаљског живота.
Са надом у васкрсење, нека твоја душа почива у Царству небеском и миру Божијем.

С љубављу, поштовањем и заувијек захвални твоји: супруга Дара, син Воислав, снаха Биљана, унучад Јован, Јована и Јана.