Десет година је прошло откако си отишао, али као да си био овдје јуче. Вријеме лети, али сјећања никада не блиједе твоје речи и осмијех и даље живе у нама. У свакој причи, у сваком савијету који чујемо у глави када нам затребаш. Недостајеш нам у свему – у јутарњој тишини, у породичним окупљањима и у оним тренуцима када је твоја реч значила све.
Чак и данас, после толико година, понекад се осијећамо као да би требало да те чекамо на вечери, да ћеш доћи, али...
Схватили смо да си увијек ту за нас, чак и када ниси у близини.
Нека твоја душа почива у Царству небеском, а ми ћемо чувати твоје име, твој осмијех и твоју доброту, да никада не буду заборављени.

Твоји вољени, Нада, Љубиша и Сања.