Отишао си онако као што си и живио, у миру, тужни смо због твог одласка али и радосни зато што смо баш тебе могли назвати “деда”. Хвала ти за сваки савјет, загрљај, па и за сваку грдњу, и оне твоје шале које ћемо препричавати док и нас буде, јер си ти херој нашег дјетињства.
Знамо да идеш на неко боље мјесто гдје правдене душе почивају.
Посебан последњи поздрав долази из далека од твоје Анше, која се надала да ћеш је сачекати, али зна да је твоја душе увијек са њом

Заувијек те воле твоје Зорана, Аница и Ивана.