Драги брате Урке,
Прође ова година пуна бола, туге и празнине, празнине која никада и никако неће и не може бити попуњена. Боле сузе, боли ћутање и боле успомене, а успомене на нашег брата Уроша као да су исплетене од најљепших нити, увијек чисте, лијепе и племените.
Успомене које боле никада престати неће.
Једина утјеха је да си на мјесту за које Бог бира само најбоље.

Браћа Милош, Матија, Марко ,тетка Вања и тетак Неђо Ћук